Najlepse decije pesmice

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lj.Ršumović sibirski

DECA MOGU DA POLETE

Deca mogu da polete
treba samo da se sete
treba samo da požele
da zamahnu da se vinu
kao ptice nežne bele
ka zvezdama u visinu

Da zamisle
da se sete
kuda žele
da polete

Deca mogu preko neba
na krilima lepih želja
odlučiti samo treba
setiti se prijatelja
osetiti radost šta je
radost deci krila daje

Da zamisle
da se sete
kuda žele
da polete
Rsumovic

Stihovi Ljubivoje Ršumović


VUK I OVCA

Čini mi se vekovima
vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
ni zašto se ne podnose


TELEFONIJADA

Na širokom carskom drumu
Što preseca prašumu
Sreli su se beli slon
I jedan crni telefon

HALO reče beli slon
HALO reče telefon
KO JE pita beli slon
KO JE pita telefon

I tako u beskrajon

Ni komandir šumske straže
Nije znao da nam kaže
Da l' slon telefonira
Il' telefon slonira

Stihovi Ljubivoje Ršumović


UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU

Uzeo sam hartiju i olovku
I nacrtao mišolovku
U mišolovci parče sira
I još jedno parče sira
Da miš može da bira

Oko sira sam nacrtao čamac
U čamcu upalio sveću
Da miš bolje vidi mamac
Da ne kaže NEĆU

Ali čim sam nacrtao miša
Počela je da pada kiša

Celu je hartiju skvasila
Sveću ugasila
I nije se skrasila
Dok miša nije spasila


MIŠ JE DOBIO GRIP

Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda doktor Mačak

Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnu

SA MOJE TAČKE GLEDIŠTA
NIJE TI NIŠTA

To kaza
Pa ga smaza


PONAŠAM SE POPUT PAŠE

Ponašam se poput paše
Svi se samo mene plaše
Dosta mi je ove slave
Priznanja će da me smlave

To miš reče ispred mačke
Pa pobeže naglavačke
Dosta mi je veličine
I svega što hrabri čine

Hoću malo da se bojim
Da osetim da postojim
Reče mačka ispred kera
Pa pobeže u dva smera

Šta mi treba da se prsim
Drugima račune mrsim
Hoću straha da me drma
Da se tresem iza grma

To pas reče ispred lava
Pa odmagli ko mećava

Pogledajte ovo lice
To je lice kukavice
Poručite svima našim
Rešio sam da se plašim

To lav reče ispred lovca
Sav pokunjen kao ovca

Ljubivoje Ršumović


BABAROGA

Ima jedna pećina stroga
U kojoj živi baba Roga

A ja sam valjda razumete
Jedno veoma hrabro dete

Pa sam rešio upravo stoga
Da joj pokažem njenog boga

Ali valjda znate i sami
Baba Roga se krije u tami

Nosim joj limun, nudim joj krušku
Al' ona ni da pokaže njušku

Da li postoji il' ne postoji
Uglavnom, ona se mene boji.


DESET LJUTIH GUSARA

Deset ljutih gusara
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet

Devet ljutih gusara
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam

Osam ljutih gusara
Ja ih oštro gledam
Jedan pao u nesvest
Ostalo ih sedam

Sedam ljutih gusara
Pobeglo na brest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih šest

Šest ljutih gusara
Zbrisalo u svet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet

Pet ljutih gusara
Lete ko leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih četiri

Gle četiri gusara
Bes u njima vri
Jedan puko od muke
Ostalo ih tri

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Još ostao jedan

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan

U svakom pogledu
Posla me je strava
Sad je sve u redu
Može da se spava

Ljubivoje Ršumović


SONG O DEMBELIJI

Sreo sam jednog deliju
Traži zemlju Dembeliju

Putuje noćima i danima
Menja vozove i lađe
I ništa ga drugo ne zanima
Sem da Dembeliju nađe

Al niko ne zna gde li je
Put do zemlje Dembelije

Sreo sam ponovo deliju
Traži zemlju Dembeliju

Teme mu već osedelo
I lice od stida krije
Ništa mu nije vredelo
Dembeliju našao nije

Kad razmisliš malo zrelije
Nema zemlje Dembelije


IŠLI SMO U AFRIKU

Išli smo u Afriku
Da sadimo papriku
Znate onu žutu
Finu ali ljutu

Jednogrba kamila
Začas se pomamila

Odmah se tu stvorila
I debela gorila

Onaj majmun sa grane
Misli to su banane

I zebra je videla
Jako joj se svidela

Grize gladni papagaj
Misli neko voće fraj

Videli smo žirafu
Misli meze uz kafu

Ni reč nisu kazali
Sve su začas smazali

Ništa nisu slutili
Pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike
Zbog banatske paprike
Znate one žute
Fine ali ljute


BRAĆU NE DONOSE RODE

Jednog dana rešio moj tata
Za rođendan da mi kupi brata

Pitao je u dućanu
Gde prodaju suvu hranu
I kupus iz Srema
Al' rekli su mu nema

Tražio je u Banatu
I u jednom internatu
Obišao Crnu Goru
Ronio po plavom moru
Posetio one vode
Što somove proizvode
Gde se šaran sprema
Al' rekli su mu nema

Onda jednog lepog dana
Dođe mama nasmejana
Pravo iz porodilišta
Kao da to nije ništa
I reče sa vrata
Donosim ti brata

A tata

A tata zborit ode
Dosta je bilo bajke
Braću ne donose rode
Već ih rađaju majke

Ljubivoje Ršumović


ČISTA PESMA

On je dobar do te mere
Da se svako veče pere

Jede štrudle pije kokte
I redovno secka nokte

Za njeg nema veće kazne
Nego kad su česme prazne

Kad vidite da se puši
Znajte to on riba uši

Svi ga vole svi ga ljube
On uporno pere zube

Može puknut cela Grčka
On ne haje dok se brčka

A ko

A ko zna se
Jedno nenormalno prase


VUČE VUČE BUBO LENJA

Neko pliva u Savi
Neko radi u Rumi
Neko šeta u travi
A vuk živi u šumi

U školi ga ne vide
Nema ni maturu
U muzeje ne ide
Prezire kulturu

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan

Usta su mu snažna
Duša mu je drumska
Obećanja lažna
A ćud mu je šumska

Uvek oštro reži
Uvek budan leži
Čak i kada beži
Ka zverstvima teži

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan


GOSPODIN VIDOJE STANIĆ

Gospodin Vidoje Stanić
Spazio psa na stogu
Odmah uzeo motku
I psu prebio nogu

Gospođa Jagoda Stanić
Povikala je POBOGU
Gospodin Vidoje Stanić
Rekao je ŠTA MOGU

Gospodin Vidoje Stanić
Spazio svraku na stogu
Odmah uzeo pušku
I svraki prebio nogu

Gospođa Jagoda Stanić
Povikala je POBOGU
Gospodin Vidoje Stanić
Rekao je ŠTA MOGU

ONI BI POJELI JAJE
IZ KOGA BI POSTALO PILE
OD KOGA BI POSTALA KOKOŠKA
A KOKOŠKE SU MENI MILE

Gospođa Jagoda Stanić
Rasplete kosu plavu
Zgrabi dotično jaje
I razbi ga Vidoju o glavu

Ljubivoje Ršumović


LAKO JE PRUTU

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Nije mi žao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut

Nije mi žao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin

Nije mi žao ni kad na mene
Armija pruća drenovog krene

Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim


GENERALE SILO LJUTA

Generale silo ljuta
Kad ti bude dosta rata
Svrati kući dva minuta
Da svom sinu budeš tata

Oj frizerko vešta zverko
Znam da kosa nije slama
Ipak idi šetaj s kćerkom
Ceo dan joj budi mama

Direktore lepi stvore
Okani se referata
Hajde kući pod prozore
Budi svojoj deci tata

Svet će malo da pričeka
I s frizurom i sa ratom
Dok se jedna sretna kćerka
Naigra sa svojim tatom


SONG IZ SAMOĆE

Sam kada sediš
U školskoj klupi
Neka se tuga u tebi skupi
Kome da kažeš
Šta te to muči
Kad jedan žuri a drugi uči

Istina je ovo stara
Dosadno je bez drugara
Druženjem se sreća stvara
Ne može se
Bez drugara

Sam kada stojiš
Noću na straži
Pogled ti luta i druga traži
A drug ti zvezda
Što nebo kiti
U jatu zvezda sama ko i ti

Istina je ovo stara
Dosadno je bez drugara
Druženjem se sreća stvara
Ne može se Bez drugara


SONG O USPOMENI

Ono kad smo se zbog cura bili
Ono kad su padala carstva
Ono kad smo poljupce krili
Ono beše vreme drugarstva

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena

Ono kada smo derali klupe
Ono kada su pljuštale šljage
One brige naivne i glupe
ono behu godine drage

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena


DUGME SLUŽI KAPUTU

Dugme služi kaputu
Asfalt služi na putu
Drug da se druži
Sunce da kruži
Sve nečemu služi

Čamac da se rekom plovi
Mamac da se riba lovi
Pesma da se lepo peva
Munja da kroz oblak seva
Molba da se nešto moli
A majka je da se voli

Ljubivoje Ršumović


U ZASEDI IZA PETNAESTE

Nije rano da saznamo sami
Šta je ono lepo što nas mami
Što nas tajno čeka pored ceste
U zasedi iza petnaeste

Kad osetiš da ti srce lupa
Kao neka vodenica glupa
Šta je ne znam ali nešto jeste
U zasedi iza petnaeste

Pa se oči nađu na mukama
Zaboraviš kuda sa rukama
Nigde mira da se noge smeste
U zasedi iza petnaeste

Nikad nije rano da se sazna
Da je prva ljubav neprolazna
Ljubav čeka požurite gde ste
U zasedi iza petnaeste


LEPA KATA

Bila jednom jedna Kata
U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente

Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave
Tako da ti stane pamet

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata


DVA AKREPA

Dva akrepa, ni gluva ni slepa,
podjednako i ružna i lepa,
srela su se pre nedelju dana
u ulici Ljutice Bogdana.

Sve je pošlo neslućenim tokom:
muški akrep kresnuo je okom,
akrepica simpatiju vrnu —
spusti pogled u zemljicu crnu.

Za minutu ili nešto više
njih se dvoje ludo zaljubiše.
Zbunjen sam k'o pile u kučini —
šta je ljubav kadra da učini!

Ljubivoje Ršumović


AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA

Au što je škola zgodna
Leči lenjost i samoću
K'o da mi je kuća rodna
Šteta što ne radi noću

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one družine
Da delimo užine

Au što je škola sjajna
U klupama par do para
Svaki šapat svaka tajna
Jednu novu ljubav stvara

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one s kikom
Koju ne dam nikom


IZA PRVOG UGLA

Iza prvog ugla
Neki đavo čuči
Neka muka čeka
Da čoveka muči

Iza prve gore
Pa u drugoj gori
Čeka neka mora
Da čoveka mori

Na životnom putu
Pa iza krivine
Čeka neka briga
Da čoveka brine

Tamo gde u travi
Cveta ljutić žuti
Čeka neka ljutnja
Da čoveka ljuti

Kad bi čovek znao
Za sve što ga čeka
Ne bi se ni rađao
U liku čoveka

Već bi bio ptica
Ili vredna pčela
Ili samo bagrem
Negde nakraj sela


DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

Ljubivoje Ršumović


ZDRAVICA NARODU SRPSKOM

Narode, neka ti zdravica ova
Bude umesto blagoslova

Što god radio deca ti se rađala

I kada pevao i kada snevao
I kada mukama odolevao
Deca ti se rađala

I kada ratio i kada patio
I kada pamtio pa vratio
Deca ti se rađala

Nije bogat ko ima volova
Već kćeri i sinova
Nije silan ko ima pušaka
Već kolevki

Nek ljubav nadjača
Nek ne bude plača
Osim dečijeg

I kada učio i kad se mučio
I kada svetu tajnu dokučio
Deca ti se rađala

Silni nek se svađaju
Slabi pogađaju
A tebi nek se rađaju

I kada ljubio
I kad ogrubio
I kada glavu s ramena gubio
Deca ti se rađala

A daće bog da rodi zob
I uzri klas pa da bude
I za konje i za nas

I kada sveca slavio
I kada školu pravio
I kad se u čudu čudom bavio
Deca ti se rađala
Narode srpski!
AMIN!

Bosko Lomovic Balada o ceru

U neko jutro,
Iz čista mira,
Usred zvižduka
Crnoga kosa,
Probila kožuh
Malenog žira
Klica sitnija
Od zrna prosa.

Listak jasike
Obradova se,
Veselo kliknu
Šareni detlić
I na sve strane
Pronese glase
Da se u šumi
Rodio cerić.

Grunula vest
Nadaleko
Svi pohrlili
Brzom prežicom -
Lipa sa čajem,
Maslačak s mlekom,
Pčela sa meda
Punom košnicom.

Lepezom breza
Blažila žegu,
Vodu u kljunu
Nosile laste,
Kobac čuvao
Stražu na bregu -
Svi se trudili
Da cerić raste.
A on rastao
Korak po korak,
S proleća zelen,
S jeseni rumen,
Sve dok nije
Dotako oblak
Što je dremao
Siv iznad šume.

Sa vetrovima
Mačevao se,
Hvatao munje
Groma vrelog,
Rasterivao
Guste talase
Ilinjske kiše
I snega belog.

Krio u krošnji
Vranija gnezda,
Pravio hlada
Mravljemu selu,
Noću, zagledan
U beskraj zvezdan,
Šaptao ćuku
I bistrom vrelu.

A jednom, dok je
Popodne sjalo,
Sekira ala
Dugo lajala…
Samo se lane
U trku dalo,
Samo je breza
Zadrhtala.
Samo je zvoncu
Glava klonula,
Slavuj se prenuo
I zanemeo -
Pesma mu u muk
Potonula,
Samo se leptir
U pavit spleo.

Samo je zecu
Suzilo oko,
Samo je potok
Tekao tiše,
I uzdahnula
Šuma duboko -
I ništa više,
I ništa više.

A tamo gde je
Rasto ozvezdan
Cer, dika ptica,
Zverki, biljaka,
I danas zjapi
Veliki bezdan
Između neba
I mravinjaka.

Rajko PETROV NOGO - ''DAJEM GLAVNO ZA SPOREDNO''

Dosadno je biti glavni
Štipaju te pa te cmaču
Kao da su oni slavni
Slikaju se tobož plaču

Krevelje se majmunišu
Ne bi l kako mlađi bili
Od tog samo teže dišu
Moji bližnji naši mili

Naporno je glavni biti
Moraš da se izmotavaš
Od sebe se moraš kriti
Čak i onda kada spavaš

Čak i onda kada spavam
Što je sladak kada čujem
moram da se izmotavam
da se u snu osmehujem

Tako srećni dani lete
Ko da mi je sve svejedno
Da obično budem dete
Dajem glavno za sporedno

Andra FRANIČEVIĆ - ''PRED OGLEDALOM''

Našao majmun stari
ogledalo neko,
pa video sebe
i ozbiljno reko:

-"E, što jeste, jeste,
nema brate, zbora -
još video nisam
ovakvoga stvora!

Gle kako je smešan,
gle, kako je dlakav!
E, baš svima hvala
što ja nisam takav!"

Miljenko MILANKOVIĆ - ''PORUKA SUNCU''


Na vrh brijega, iznad sela,
popeo se Mića.
Okrenuo glavu gore,
pa sunašcu priča:

- Drago moje toplo sunce,
imam dobru baku,
bolešljivu, zimogroznu,
staru i nejaku.

Tuži mi se zadnjih dana
da je slabo griješ
i da svoje žarko lice
stalno nekud kriješ.

Zbog toga je, vidim, tužna,
samo što ne plače.
Sa usana glas joj slušam:
-“Sunce, sini jače!"

Mislila je sama doći,
al’ je noge bole.
- Čuj, sunašce, bi l’ ti moglo
sići malo dolje -

pa da skupa sa mnom pođeš
preko onih međa?
Hajde, mili, budi dobar,
ugri baki leđa!’

Kroz oblake sunce viri,
Miću vidjet želi,
po njem tople zrake baca,
čujte što mu veli:

- “Nisam krivac, dragi Mićo,
što me oblak krije,
i zbog toga moja svjetlost
bakicu ne grije.

Ne ljuti se što ne mogu,
sa visine sići,
jer ja moram mnoge zemlje
do jutra obići!’"